Anabantidae

Za ovu familiju je karakteristično da ima, pored škrga, razvijen još i poseban organ za disanje - lavirint, koji je smeštenu njihovoj lobanji. Ova familija ne uzima samo kiseonikiz vode, već i iz vazduha. Vodena površina kod ove vrste mora biti uvek čista. Ako je površina masna ili toliko prljava da ribe ne mogu promoliti usta iz vode i udisati vazduh,oneće se ugušiti iako imaju u vodi dovoljno kiseonika. Ova familija ivi u predelima sa toplim vodama, koje su siromašne kiseonikom. Većina predstavnikaje miroljubiva, iako su među njimapredstavnici grabljivica. Mužjaci su mnogolepših boja od ženki. Poreklo ovih riba je Azija, Malajska ostrva, a neki predstavnici žive i u Africi. 

Razmnožavaju se na različite načine. Pojedine slobodno među biljkama, druge rađaju živu mladunčad, dok velika većina pravi gnezda od mehurića na površini vode. Veličina akvarijuma zavisi od vrste koju smo izabrali, a većina se dobro oseća u malim niskim akvarijumima. Pri tome ne smemo zaboraviti da su ove ribe veoma plodne, jer ženka izleže čak 700 - 1000 ikri. Ako smo za odgajivanje namenili premali akvarijum, onda će podmladak polako i neravnomerno odrastati. Manjim vrstama ove familije, kao na primer (Colisa lalia) patuljasta kolisa, (Betta splendens) sijamska riba borac, (Macropodus opercularis) makropod, odgovara četrdeset litarski akvarijum, dok za veća, kao što je (Trichogaster) moramo uzeti akvarijum od 80 do 100 litara. Akvarijumi moraju biti gusto zarašćeni travom, jer su mužjaci vrlo temperamentni. Ako ženka nema dovoljno skrivališta, mužjak će je u svojoj naprasitosti uništiti. Pošto većina riba iz ove familije gradi svoja gnezda od plivajućih biljaka u akvarijumu, potrebno je da ih ima što više na površini vode.

Temperatura vode u kojoj želimo gajiti ovu vrstu riba mora biti između 26 i 30 C, samo Macropodus opercularis (makropod) se zadovoljava nižom temperaturom. Tvrdoća vode neka bude između 8 i 10 dH, dok kiselost vode nije važna. Većina predstavnika se mresti na svojevrstan način, zato ćemo način njihovog parenja detaljnije opisati. Kada se približi vreme mrešćenja, mužjak počinje graditi gnezdo. Najpre skuplja plivajuće vodene biljke i među njima pravi ustima lepljive mehuriće. Ovi su po površini prevučeni lepljivim masnim izlučkom koji ih štiti od pucanja i raspadanja, a istovremeno ova materija veže gnezdo da se na površini ne raspadne.

Čim je gnezdo gotovo, mujak pokušava , u živoj ljubavnoj predigri i temperamentnim pokretima, privabiti ženku u gnezdo. Kada ženka pristane na mrešćenje, mužjak je obavije svojim telom tako da se njihovi polni organi što više približe. Ikru, koju ženka odloži, mužjak odmah oplođuje. Karakterističan položaj obavijenih tela omogućava da se jaja zadržavaju duže između polnih organa i na taj način su pre oplođena. Mrešćenje je vrlo intenzivno, tako da je par nekoliko sekundi u potpunom zanosu. Iz zanosa se najpre probudi mužjak i odmah brižljivo sakupi ustima ikru koja pada na dno i prenese je u gnezdo. Vreme odlaganja ikre je vrlo različito i zavisi od količine sazrele ikre u telu ženke, temperamenta i kondicije mužjaka, kao i od uticaja spoljašnjih faktora. Možemo reći da su parovi od šestog do osmog meseca starosti polno zreli i sposobni za mrešćenje, a Betta splendens (sijamska riba borac) još pre.

Za vreme parenja moramo parove pustiti na miru, jer i najmanje uznemiravanje može prekinuti odlaganje ikre. Kad par prekine sa odlaganjem, moramo ženku odmah odstraniti iz akvarijuma, inače će je mužjak progoniti do iznemoglosti. Ženka je kanibalski raspoložena i pokušava pojesti položena jaja, ali joj mužjak to ne dozvoljava i zato je progoni. Dakle, ulogu brižljive majke preuzima mužjak koji isledećih dana brani svoj porod, popravlja gnezdo i skuplja mladunčad koja bi se želela udaljiti od gnezda. Ako se mužjaku čini da gnezdo nije na najprimernijem mestu, sagradi novo i preseli svoje potomke. Među mlade ribice u gnezdo dodaje redovno slinavu penu da bi ove imale dovoljno kiseonika i da bi se lepila za mehuriće.

Teško drugim ribama koje bi se slučajno približile gnezdu, jer ih mužjak još izdaleka na to upozorava svojim intenzivnim bojama. Zbog toga ga u to vreme izbegavaju i mnogo veći neprijatelji.

Prvih dana po odlaganju ikre moramo paziti da je temperatura vode stalna, a u ito vreme pazimo na mužjaka da li brižljivo čuva svoj podmladak u gnezdu. Ukoliko ih počne zanemarivati, treba ga odstraniti iz akvarijuma. Osećaj mužjaka i briga za podmladak obično nestaju posle pet do šest dana, jer za to vreme mladunčad već propliva. Vreme razvoja jaja zavisi od vrste i temperature vode. Više temperature (29 C) ubrzavaju razvoj ikre, ali je zato veća opasnost od nekih ribljih bolesti. Čim opazimo da su mlade ribice proplivale, počinjemo ih hraniti planktonom, odnosno jednoćelijskim organizmima, koje smo prethodno pripremili. Nakon 10 do 14 dana, dve nedelje hranimo podmladak artemiom salinom, a potom sitno iseckanim tubifeksom. Ne smemo zaboraviti da osamnaesti ili dvadeseti dan pošto proplivaju, snizimo nivo vode na 12 do 15 cm, jer u to vreme ribice prelaze od isključivog škržnog disanja na disanje pomoću lavirinta. Pri visokoj vodi mlade ribice ne mogu pravovremeno zahvatiti vazduh iznad površine vode i dolazi do gušenja. Pošto je ova familija vrlo plodna , to je i potomstvo vrlo brojno, a rast mladunčadi, zbog prenaseljenosti, nije ravnomeran. Jači primerci brže rastu, a slabiji zaostaju, pa zbog toga moramo mlade ribe što pre sortirati i veće preneti u drugi akvarijum. Predstavnici:

 

betta splendens.jpg (5877 bytes)Betta splendens (sijamska riba borac)

Colisa lalia (patuljasta kolisa)

Colisa labiosa (usnata kolisa)

Macropodus opercularis (makropod)

trichogaster%20trichopterus.jpg (4376 bytes)Trichogaster trichopterus sumatranus (plava guramija)

Trichogaster leeri (biserna guramija)