Na zalost ribe često oboljevaju. Ugrožena na bilo koji način (nepravilna ishrana, loša
voda, osvetljenje), lako može da se razboli, ipak to je najčešće zbog parazita. Bolest
ribe, kao i kod svih živih organizama uostalom, najbolje je blagovremeno uočiti i
sprečiti. Metod je najčešće "ubacivanje" odgovarajucih preparata u vodu.
Obicno, ako je jedan član zajednice bolestan, medikamentima štetimo ostalim članovima.
Teško je utvrditi kada su ribe bolesne, ali je vrlo važno da bolest utvrdimo
pravovremeno. Ako bolest opazimo tek onda kada ribe prestanu da uzimaju hranu, plivaju na
ledjima, i ako se njihova peraja već raspadaju, onda je već sve kasno.
Ako ribice duže posmatramo, steći ćemo uskoro sami iskustvo i moći ćemo utvrditi ako nešto nije u redu sa njima. Naročito moramo obratiti pažnju na njihovo ponašanje i spoljašnjost. Čim se ribice drugačije ponašaju nego obično, to može biti sumnjiv znak. Prvi simptomi bolesti: riba je vrlo mirna i ne osvrće se na nadražaje okoline. Ako je želimo pokretom ili predmetom uplašiti, ne beži. U težim slučajevima se možemo ribi približiti čak i sa mrezicom za lov, a da ne reaguje. Riba ne pliva normalno i nema pravilnog položaja tela - leži na boku ili na ledjima glavom usmerenom nagore ili nadole, pliva ukovitlac ili na mahove, stresa se na mestu, gubi apetit i ne pogleda ni svoju najmiliju hranu. Drugi simptomi su još i nejednakomerno disanje, kao i slepljenost peraja, koja više ne širi i ne diže. Pred izbijanjem nekih parazitnih bolesti (ihtioftiriaza) ribe se skupljaju u uglu akvarijuma pod rasprskivačem sa željom da se, pomoću vodene struje, reše parazita na koži.
Prilikom pojave bolesti boja tela se promeni; - postaje svetlija ili tamnija. Površinu kože prekrije prljava, siva prevlaka, koja je često pahuljičasta kao vata. Po telu se pojave različite mrlje, tačke, razmazane pege, koža je na nekim mestima otečena, peraja su nacepkana i raspadaju se. Po telu se vide veći ili manji izraštaji bele, crvene ili cak ljubičaste boje. Trbušni deo je jako naduven ili uvučen. Izmeti su dugi, končasti, sluzasti, žućkasti ili tamne boje i ne odvajaju se od ribe,već se vuku za njom. Oči su izbuljene,mutne ili prevučene mrenom, belim tačkicama,a u tezim slucajevima cak se potpuno raspadaju u očnoj duplji.
Ako smo opazili jedan ili više takvih znakova, onda su naše ribe bolesne, ali tu ne smemo preterivati. Moze se dogoditi da i zdrava riba malo drugačije pliva ili se ljulja ili žak vuže izmet za sobom. Ako su simptomi bolesti izraziti moramo odmah preuzeti odgovarajuće mere. U prvo vreme nije najvažnije da ribu izlečimo - vazno je da bolest odmah lokalizujemo da se ne bi dalje širila.
Kod bolesti koje imaju vrlo karakteristične simptome, kao na primer kod inhtioftiriaze ili bakteriološkog raspadanja peraja, nećemo ribe lečiti u posebnom akvarijumu, već ćemo upotrebiti ispitana sredstva Ichtyoex, odnosno Saporex. Pomenuti lekovi su sastavljeni tako da ih možemo upotrebiti u zasadjenom akvarijumu, samo da prethodno isključimo napravu za čišćenje vode (filter) i uključimo rasprskivač za vazduh.
Ako ne možemo da utvrdimo pravilnu dijagnozu, a imamo mogućnost, prenećemo bolesne ribe u akvarijum bez podloge i biljaka.
Lečenje počinje posle utvrdjivanja bolesti i njenogprouzrokovača.Uspeh lečenja zavisi u prvom redu od pravilne dijagnoze bolesti. Savetuje se da ako niste ubedjeni u vrstu bolesti i ako se pojavila samo na jednom ili dva primerka, da se te ribe unište, a sav pribor, koji je pri tome upotrebljavan, dobro dezinfikuje.
Ribe lečimo na više načina.
Kratkotrajna kupanja primenjujemo kod lakših infekcija spoljašnjih delova tela, a te infekcije mogu ponekad da izbiju masovno. Propisanu količinu leka rastopimo u odredjenoj količini vode. Kratkotrajna kupanja pripremimo u manjoj staklenoj posudi u koju stavljamo obolelu ribu. Pošto kupanje obično kratko traje, možemo ribe potapati i u mrežici za lov. Kupanje se može ponoviti i više puta u intervalu jednog ili dva dana, sto zavisi od bolesti i njene otpornosti. Za kratkotrajna kupanja upotrebljavamo sledeća sredstva:
-formalin (20 do 25 ml na 100 litara vode, 30-40 minuta) protiv kostiaza;
-kalijumpermanganat (1 gram na 10 l vode, 30-50 sekundi) protiv Chilodonelli i Trichomonadini, Argulusu;
-kuhinjsku so (10-5 grama na 1 litar vode, 10-30 min), protiv kostiaze i saprolenije;
-neguvon (2-2.5% vodenog rastvora u zavisnosti od velicine riba, 10-40 minuta), protiv parazitskih bolesti;
-kallargol (0.1 mg na litar vode, 20 minuta), protiv saprolenije;
-sulfadiazin(100-260 mg na litar vode, 8 sati).
Dugotrajna kupanja se razlikuju od katkotrajnih po tome što je koncetracija lekova znatno manja i ribe u takvim rastvorima mogu ostati duže vremena. Lek se dodaje direktno u akvarijum pri čemu se filter isključuje a povećava aeracija. Pošto se pri dugotrajnom kupanju koncetracija lekova smanjuje, održavamo je dodavanjem lekova. Kod nekih bolesti je korisno da pri lečenju povećamo temperaturu vode (26-28 C, kod diskusa i do 32). Povišena temperatura ne godi mnogim parazitima, a pored toga skraćuje vreme njihovog razvoja.
Sredstva koja se upotrebljavaju za dugotrajna kupanja u posebnom akvarijumu (ribe prenesemo), su sledeća:
- kininhlorid (1g na 100 l vode) - protiv ihtoiftiriaze
- metilensko plavilo (3 ccm 1% rastvora na 10 l vode) - protiv Gyrodactylusu
- penicilin (40.000 I.E. na 30 litara vode) - protiv bakteriološkog raspadanja peraja i columnaris bolesti
- rivanol (1 g na 400 l vode) - protiv kožnih parazita
- sulfadiazin (100-200 mg na 1 l vode) - protiv bakterioza
- griseofulvin (10 mg na 1 l vode) - protiv mikoza
- "Ichthyoex" (4 kapljice na 25 litara vode) - protiv ihtioftiriaze
- "Saproex" (8 kapljica na 25 litara vode) - protiv saprolenije i bakterijskih raspadanja peraja
- "Mangrovan" (prema uputstvima) za zakišeljavanje akvarijumske vode i sprečavanja mikoza (plesni)