Cichlidae - Grgečići Anabantidae - Dvodihalice
Na početku bi želeli istaći da ćemo u ovom poglavlju pisati samo o najvažnijim savetima koji su potrebni akvaristi - odgajivaču. Ljubitelj riba koji je oduševljen akvaristikom, neće se zadovoljiti samo divljenjem i posmatranjem svojih lepotica, već će početi , pre ili kasnije, da se udubljuje u tajne života akvarijumskih riba. Osnovni deo života je razmnožavanje, koje je posebno zanimljivo u tom očaravajućem svetu.Pre nego što se odlučimo za gajenje bilo koje riblje vrste, moramo prvo znati odakle potiče (geografski položaj), u kakvim vodama živi, da li su to brze ili stajaće vode, kakva je kiselost i tvrdoća vode.
Akvarijum, koji smo namenuli za gajenje, se po dimenzijama bitno razlikuje od ukrasnog po tome, što je niži. Visina akvarijuma za gajeje ne sme preći 30 cm, osim za velike akvarijumske ribe. Veličina riba diktira i veličinu akvarijuma. Na dno akvarijuma za gajenje ne stavljamo podlogu. Razni zemni gasovi i raspadajuće organske materije u podlozi nam mogu ugroziti riblji podmladak. Isto tako, u njemu ne držimo puževe jer bi pojeli ikru. Crv planarija, kao i slatkovodni polip (Hydra), takođe ne spadaju u akvarijum za gajenje jer bi uništili riblji podmladak već u prvim danima života. Kod vrsta koje se teško gaje, vrlo su važni tvrdoća i kiselost vode. Za gajenje možemo upotrebljavati kišnicu koju smo nahvatali izvan industrijskih područja i firtrirali. Obično uzimamo običnu ustajalu vodu kojoj dodajemo destilovanu sve dok ne dobijemo određenu tvrdoću. Samo destilovanu vodu ne smemo upotrebljavati, jer je riblje telo ne podnosi. Za gajenje je najprimerenija prirodna izvorska voda, a posebno ako je geološki sastav zemlje takav da je voda meka i kisela.
Ribe, koje smo namenili rasplodu, držimo uvek u vodi primerene tvrdoće (u -10dH). Roditeljske parove ne smemo za vreme razmnožavanja prenositi iz tvrde u meku vodu. Takve promene životne sredine mogu prouzrokovati apatičnost riba, teško prilagođavanje novim uslovima, opadanje mrešćenja, a odložena jaja su neoplođena. Izvesne riblje vrste za vreme mrešćenja zahtevaju meku vodu (2-4 dH), ali postoje i familije koje nisu osetljive na tvrdoću vode, kao na primer Anabantidae, Cichlidae i većina živorodnih vrsta.
Kod većine riba koje polažu ikru vrlo je važno kakve su biljke
u akvarijumu i kakvo je dno. Većina ukrasnih riba sklona je kanibalizmu i proždire svoj
podmladak. Da bi to sprečili, moramo za vreme mrešćenja imati u akvarijumu dovoljno
biljaka kako bi se između njih sakrile ribice od roditelja. Dno akvarijuma mora biti
takvo da može sakriti što više ikre. U tu svrhu uzimamo pesak krupnoće 4-5 mm ili 6-8
mm, s tim da zrnca moraju biti okrugla kako bi u međuprostoru bilo što više ikre.
Kiselost vode je vrlo važan faktor pri razmnožavanju i to naročito radi sterilnosti
vode. U kiseloj vodi (pH 5.4 - 6) se ne mogu razvijati jednoćelijski organizmi
(plankton), jer nisu pogodni za akvarijum za razmnožavanje dok mladunčan neproplivaju i
ne počnu jesti. Slabo kisela reakcija sprečava razvoj raznih plesni (Saprolegnia,
Achlya), - koje se rado naseljavaju na ikrama.
Za sve ukrasne toplovodne slatkovodne ribe je karakteristično da zahtevaju toplu vodu.
Neke se zadovoljavaju temperaturom od 23 C, a druge zahtevaju čak i 30 C. Pri tome moramo
paziti da je temperatura stalna, jer odstupanja iznad 3 C neugodno utiču na raspoloženje
riba. Kod nekih vrsta pad temperature za 2 C , može prekinuti razvoj u jajetu i ceo naš
trud je bio uzaludan. Ribe, odnosno parove koje smo izabrali za priplod, moramo već
nekoliko nedelja pre mrešćenja izolovati od drugih riba. Za razmnožavanje izabiramo
mlade i zdrave ribe, sa dobrom kondicijom, temperamentne i intezivnih boja. Odabrane ribe
hranimo, po mogućnosti, živom hranom. U to vreme posmatramo i utvrđujemo koji se parovi
među sobom druže. Par koji se odvojio od drugih riba i pokazuje da je složan, je
najpogodniji za razmnožavanje. Deset do četrnaest dana pre nego što prenesemo parove u
akvarijum za gajenje, odvojimo mužjake od ženki. To doprinosi da su parovi, kasnije,
kada ih sastavimo, življi i temperamentniji, a mrešćenje počinje brže. U slučaju da
sledećeg dana još ne počne mrešćenje, moramo parove hraniti hranom koja ne zagađuje
vodu. Čim parovi polože ikru, prestaju se proganjati po akvarijumu, a mužjak i ženka
se odvojeno zadržavaju po uglovima. Po pregledu akvarijuma utvrđujemo da li se među
biljkama po dnu akvarijuma nalazi ikra i ako to konstatujemo izvadimo pažljivo parove iz
akvarijuma. Lov mora teći vrlo mirno da ne oštetimo položenu ikru. Akvarijum kasnije
zamračimo, jer su jaja većinom osetljiva na svetlost.
Characidae - Lososi
Cyprinidae - Šarani
Cichlidae - Grgečići
Anabantidae - Dvodihalice